Историје
Законици
Светородна лоза Петровић Његош
Књижевност
Просвјета
Факсимили старих књига
Бока Которска
Историјска читанка
Родољубље
Студије и чланци
Видео и аудио
Верзија сајта на енглеском језику
Чланци на француском
Ново на сајту
Препоручене везе
Ко препоручује или цитира Njegos.org
Српска ћирилица на Интернету
Српски форум Црне Горе
Хуманитарни кутак

Породица краља Николе Петровића Његоша

Фотографија је снимљена на дан проглашења књаза Николе Петровића Његоша за краља, а Црне Горе за краљевину, 15. августа 1910.

Стоје (с лијева на десно): велики кнез Петар Николајевич, кнез Франц Јозеф од Батенберга, књагињица Вјера Петровић Његош, књагињица Ксенија Петровић Његош, књаз-престолонасљедник Данило Петровић Његош, књаз Мирко Петровић Његош, књаз Петар Петровић Његош.

Сједе (с лијева на десно): кнегиња Милица-Јута од Макленбург-Нојстерлица, кнегиња Ана од Батенберга, италијанска краљица Јелена, краљица Милена Петровић Његош, краљ Никола Петровић Његош, велика кнегиња Милица Николајевич, италијански краљ Виторио Емануел, кнегиња Наталија Константиновић.

Сједе на тепиху (с лијева на десно): кнегињица Јелена Карађорђевић, кћи великог кнеза Петра Николајевича принцеза Галицин, престолонасљедник Србије Александар Карађорђевић.


Потомци краља Николе и краљице Милене

Никола Петровић Његош (1841-1921) постао је књаз Црне Горе и Брда 1860. када се и оженио Миленом (1847-1923), рођеном Вукотић. 1910. године Никола је проглашен за краља Црне Горе. Изродили су дванаесторо дјеце - девет кћери и три сина:

Зорка (1864-1890) се удала 1883. за кнеза Петра Карађорђевића, доцнијег краља Србије. Изродили су петоро дјеце: Јелену (1884-1962), Милену (1886-1887), Ђорђа (1887-1972), Александра (1888-1934) и Андрију (1890, умро неколико дана по рођењу).

Милица (1866-1951) се удала 1889. за руског Великог кнеза Петра Николајевича Романова.

Стана (1867-1935) се удала 1889. за руског кнеза Ђорђа Максимилијановича Романовског, а потом се 1907. удала за Великог кнеза Николу Николајевича Романова.

Марица (1869-1885).

Престолонасљедник Данило (1871-1939) се оженио 1899. Јутом (по преласку у православље Милицом), војвоткињом од Мекленбург-Нојстерлица. Нијесу имали дјеце.

Јелена (1872-1952) се удала 1896. за италијанског престолонасљедника, доцнијег краља Виториа Емануела.

Ана (1874-1971) се удала 1897. за Франца Јозефа од Батенберга.

Софија (1876, умрла са три мјесеца).

Принц Мирко (1879-1918) се оженио 1902. Наталијом (1882-1950), рођеном Константиновић, чији је отац по женској линији био унук Јеврема, брата србијанског књаза Милоша Обреновића. Мирко и Наталија су изродили пет синова: Стевана (1903-1908), Станислава (1905-1907), Михаила (1908-1986), Павла (1910-1933), Емануела (1912-1928). Принц Михаило се оженио 1941. кћерком француског лекара Женевјевом и добио 1944. сина Николу.

Ксенија (1881-1960) и Вјера (1887-1927) се нијесу удавале.

Принц Петар (1889-1932) се оженио 1924. Виолетом Вегнер (по прелазу у православље Љубицом). Нијесу имали дјеце.


Позивница за вјенчање књагиње Зорке Петровић Његош и кнеза Петра Карађорђевића, Цетиње, 1883