Српска православна црква је јединствена, а историјско право на патријаршијски Трон има Црна Гора и
њен пећки митрополит (гласило Владе Црне Горе у егзилу Глас Црногорца, 24. септембар 1920)
увеличајте факсимил
СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Србијанци су ових дана прогласили карловачку патријаршију за свесрпску,
и дају јој ону власт, коју је некада српски патријарх имао за вријеме силног
Цара Душана. Познато је да је Цар Душан године 1346. основао у Пећи српску
патријаршију, која је доцније, пошто је већи дио српске државе пао под
ропство османлиско, пала у руке Турака. Због насиља турских потоњи је патријарх
пећски Арсеније Чарнојевић год. 1690. устао с народом на оружје противу
турске владавине. Послије неуспјеле побједе над Турцима, он је са огромном
масом народа и са народним првацима, одступио у некадашњу Јужну Угарску,
гдје је привремено заузео мјесто сједишта у Сријемским Карловцима, у нади
да ће брзо доћи прилика да се опет поврати у своју освештану патријаршиску
пријестоницу у Пећи. Између осталих идеала, које је српски народ вјековима
гајио, он није никад напустио ни ту идеју да опет васпостави српску патријаршију
у Пећи, јер је увијек сматрао карловачке насљеднике пећског патријарха
Арсенија Чарнојевића само као митрополите карловачке, а титула патријарха
само као да им је једно историско почасно звање. Овакав положај митрополита
карловачког сматрале су и остале српско-православне митрополије, па и сама
београдска влада, док су се сада прихватили тога посла да речену митрополију
ставе у ранг патријаршије. Иначе да су је сматрали патријаршијом не би
било нужде да се то проглашење врши, него би се и самим политичким ослобођењем
српског народа и српских цркава проширила власт патријарха карловачког,
да је он посједовао право српског православног патријарха. Према историском
праву наше цркве једино митрополиту пећском припада право да буде патријарх
цјелокупне српске православне цркве.
Црногорски народ, који је у својим вјековним напорима засновао српску
државну мисао и створио прву политичку државу и омогућио својим несебичним
и јуначким подвизима да се ослободи српско племе испод турског и аустриског
ропства, ослободио је и Пећ, сједиште српског патријарха. Самим ослобођењем
Пећи, оживјела су и реална патријаршиска права пећског митрополита. Црна
Гора је хтјела да именује једног патријарха опет у Пећи, али како још тада
није био ослобођен један велики дио нашег народа који се налазио под аустриским
ропством, тај је акт био одложен. Чим се Црна Гора васпостави, митрополит
пећски има бити проглашен са свима његовим историским правима за патријарха
цјелокупне српске православне цркве. Тога се права Црна Гора као вјечно
слободна српска држава и као ослободитељка Пећи неће смјети никада одрећи.
У противном она би се огријешила и према свом народу, који није никад дозволио
да се са њеног амвона чује проповјед заробљеног олтара.
Свих су ових права, које има Црна Гора и њена црква, потпуно свјесни
београдски злочинци, па су зато са нарочитим циљем похитали, пошто се Пећ,
налази у Црној Гори, да нам то право отму. Међутим, ни та им пустоловина
неће поћи за руком. Пећ и пећска патријаршија мора бити опет оно што је
некада била српском народу и српској цркви.
Неј-Сен-Сир* код Париза, Глас Црногорца, број 88, 24. IX / 7. X 1920.
* У Неј-Сен-Сиру код Париза се налазило сједиште владе краља Николе
|