Историје
Законици
Светородна лоза Петровић Његош
Књижевност
Просвјета
Факсимили старих књига
Бока Которска
Историјска читанка
Родољубље
Студије и чланци
Видео и аудио
Верзија сајта на енглеском језику
Чланци на француском
Ново на сајту
Препоручене везе
Ко препоручује или цитира Njegos.org
Српска ћирилица на Интернету
Српски форум Црне Горе
Хуманитарни кутак

ДРЖАВНИ СИМБОЛИ ЦРНЕ ГОРЕ

Будући да је цијела традиција Црне Горе почивала на Косовском миту, на Немањићству и Обилићству, тако су и државни симболи Црне Горе били засновани на традицији средњовјековне српске државе Немањића.

Двоглавог орла Немањића, симбола Српскога Царства, прихватили су Црнојевићи, господари Зете, посљедње слободне српске средњовјековне државе, која је под Турке пала 1499. године.


Грб Немањића

Грб Црнојевића

Грб Петровића

Двоглави орао, увијек је, па и током турског и аустро-угарског ропства, био симбол српског национа. Стога је било и природно да двоглави орао Немањића постане српски државни грб и у нововјековним српским државама, Србији и Црној Гори.

Један од симбола које је користио цар Урош Немањић био је лав, а представа лава се могла често видјети на грбовима српских средњовјековних властеоских породица, као и на кованом новцу. [Српски новац из Новог Брда са представом лава (десно)]

У модерно вријеме, представа лава нашла је своје мјесто на печатима српских епископа, а комбинација двоглавог орла и лава може се видјети на надгробној плочи српског патријарха Арсенија IV Шакабенте у Крушедолу.

Државна или народна застава Црне Горе је била српска тробојница, црвено-плаво-бијела. То је регулисано у Уставу Књажевине, а потом и Краљевине Црне Горе. У члану 39 јасно пише: "Народне су боје: црвена, плаветна и бијела". Ова тробојница је истицана на државним установама и на јавним мјестима приликом празника. Народна застава се користила без апликација. Ковчег краља Николе био је прекривен оваквом српском тробојницом. Српска тробојница Црне Горе, у облику заставе, је први пут употребљена 1858, на резиденцији књаза Данила на Цетињу.


Дворска застава Црне Горе
увеличај

Дворска застава Црне Горе
увеличај

Дворска застава као подлогу има тробојницу на чијој се средини налазе двоглави бијели орао раширених и високо уздигнутих крила, и лав. Застава је истицана на Двору и резиденцијама краљевске породице, као и на објектима у којима је краљ Никола приликом посјета боравио.

Народна химна Црне Горе је била српска родољубива пјесма краља Николе, Онамо 'намо. У њој је садржана сва замисао краља Николе, сав његов државнички рад и жеља Црногораца да се обнови Душаново Српско Царство, тј. створи држава свих Срба, са Призреном као главним градом. Приликом Николине посјете Русији, 1868. године, цар Александар II му је поклонио сабљу српског краља Милутина Немањића са ријечима: "Имам једну сабљу ваших старих предака. Она ће на бољем мјесту бити у вашој руци него у мојој оружници".

Црна Гора је тек 1906. добила своју валуту - перпер. До тада је у Црној Гори био у оптицају страни новац, углавном аустријски. Име перпер није случајно дато. Валута цара Душана Немањића била је перпер. На овај начин је Никола још једном желио да покаже, и докаже, насљеђе на које Црна Гора има пуно право.


Перпер краља Николе Петровића Његоша
увеличај


Обилића медаља
увеличај

Краљ Никола се никада није одвајао од своје сабље Немањића. На мртвачком одру краљевом била је положена Милутинова и његова сабља, симбол српске слободе. Ковчег му је био прекривен српском тробојком, народном заставом Црне Горе.

Када се свему дода да је највеће црногорско ратничко одликовање, које се додјељивало за изванредне подвиге јунаштва, била Медаља Обилића, коју је увео Петар II Петровић Његош 1847. године, можемо на основу чињеница, закључити сљедеће:

Црна Гора себе сматра директном насљедницом Српског Царства, директнијом насљедницом од братске Србије.