Историје
Законици
Светородна лоза Петровић Његош
Књижевност
Просвјета
Факсимили старих књига
Бока Которска
Историјска читанка
Родољубље
Студије и чланци
Видео и аудио
Верзија сајта на енглеском језику
Чланци на француском
Ново на сајту
Препоручене везе
Ко препоручује или цитира Njegos.org
Српска ћирилица на Интернету
Српски форум Црне Горе
Хуманитарни кутак

Глас Црногораца, 28. март 2001.

И мртви свједоче истину

У петак 16. марта 2001. године, дневни лист "Вијести" објавио је на страни 13. фотографију Херцеговаца које су повјешали аустроугарски окупатори, а коју је лажно и очигледно злонамјерно дневни лист "Вијести" представио као "вјешање црногорских родољуба на Цетињу 1920." почињено од стране Србијанаца.

Историчар Александар Стаматовић је 17. марта на Парламентарном каналу Црне Горе и 19. марта 2001. у "Гласу Црногораца" први указао на лажно представљање овог историјског догађаја у "Вијестима", позивајући се на књигу Војислава Богићевића "Сарајевски атентат" објављену 1954. године од стране Државног архива Босне и Херцеговине.

У овој књизи се наводи да поменута слика свједочи о пострадалим Србима Херцеговцима објешеним 1914. године у Требињу.

Апсолутно је тачно да се на слици ради о пострадалим Србима Херцеговцима. Аустро-угарски злочин о коме ова слика свједочи почињен је 6./19. фебруара 1916. године, а не 1914. Злочин је извршен у кругу аустријске касарне (зграда која се види у позадини) у Требињу. О именима деветорице објешених Срба, који се виде на слици, свједочи књига окружног протојереја и пароха требињског Владимира Ј. Поповића "ПАТЊЕ И ЖРТВЕ СРЕЗА ТРЕБИЊСКОГ 1914-1918", која је објављена у Требињу 1929. године.

Страдалници из српске Херцеговине приказани на слици су:

Спасоје Стијачић, тежак из Клобука
Лука Бакоч, тежак из Клобука
Раде Бакоч, тежак из Клобука
Лазар Рутешић, тежак из Клобука
Тодор Стијачић, тежак из Раковог Дола
Ђорђо Стијачић, тежак из Ораховца
Крсто Стијачић, тежак из Доброг Дуба
Никола Шегрт, тежак из Аранђелова
Трифко Кујачић, тежак из Раковог Дола.

Да употпунимо ову информацију, помогао нам је Музеј града Требиња.