Приредио: Александар Раковић

Током прве половине XIX вијека у црногорске пасоше уношени су име и презиме власника, одакле је власник родом, куда путује, због чега и на колико. Почев од друге половине XIX вијека уношени су и вјерска припадност и физички опис власника пасоша. Осим у вријеме владике Василија, средином XVIII вијека, национална припадност власника није уношена у пасош нити је постојала рубрика за народност (или националност). Као што се може видјети на дољеприложеним факсимилима пасоша, апсолутно су неистините информације које се понегдје могу прочитати да је у црногорским пасошима назначавано како је власник по народности Црногорац. Црногорци су се током постојања своје самосталне државе изјашњавали само као Срби по народности, истичући своју предводничку улогу у српском национу.

Средином XVIII вијека, у вријеме владике Василија Петровића Његоша, у пасошима издаваним у Црној Гори биљежило се: држављанство - црногорско, националност - српска, вјера - источно православна.^[1]

Петар I Петровић Његош издавао је за путовање Црногораца у друге земље - Пашепорт. Тако је 20. септембра 1798. та путна исправа издата Ивану Савићу ради путовања у Задар и у њој је наведено образложење разлога путовања.^[2]

У вријеме Петра II Петровића Његоша, Црногорци су за путовање у иностранство користили Црногорско проводно писмо у које уношено одакле је корисник родом. Тако у Црногорском проводном писму попа Стефана Ивановића који је путовао у Котор, стоји да је родом из Његуша, Црногорац. [слика]

Доцније је, такође у Његошево вријеме, путним исправама промијењен назив у Црногорски паспорт. У Црногорском паспорту Марка Врбице, који је такође путовао у Котор, пише да је он родом из Његуша, Црногорац. [слика]

Поп Стефан Ивановић путовао је у Котор и са пасошем издатим у вријеме књаза Данила Петровића Његоша. У пасошу се назначава да је власник из Залаза, родом Црногорац, вјероисповијести православне, а потом слиједи лични опис власника. [слика]

У пасошу путника за Грчку, Јакова Ковачевића из Љешанске нахије издатом у вријеме књаза Николе Петровића Његоша, уз остале податке о личном опису пише да је власник вјероисповијести православне. [слика]

И црногорска Влада у емиграцији је издавала пасоше непромијењене концепције. Тако се у пасошу Илије Лопичића, из априла 1919. године, може поред осталих личних података видјети да је по вјероисповијести православац.^[3]

__________
^[1] Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе; Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић, Заједнички историјски корени као фактори уједињења Србије и Црне Горе, Београд 1999, стр. 93.
^[2] Владо Гојнић, Црногорци у америчким рудокопима, Цетиње, 1999, стр 39.
^[3] Александар Стаматовић, Историјске основе националног идентитета Црногораца 1918-1953, Београд 2000, стр. 116.