Одбрана Мораче од потопа, Зборник чланака, расправа, изјава и других прилога мноштва аутора у времену од 1987. до 1991, Цетиње 2002.

Кад је Морача, та неимарка бездана, почела да копа свој кањон још у освит садашњих времена, што се зове еоцен, тада још није било никаквог трага човјека на земљи. И мада је и тада исто сунце гријало свијет, које га и сада грије, призор сазвежђа на небесима био је сасвим друкчији - толико се од тада и сам свемир промијенио. Стога нас у тим страшним провалијама времена, гдје су Морача и Мртвица уложиле хиљаде вјекова свога труда, испуњава осјећање слично оном које нас обузима при помисли да нам свјетлост већ одавно угашених звијезда, стиже тек сада из дубина васионе.

Као што кањон и ријека која хучи кроз силна доба, отварају у нама понор вјечног (трајања, космичког времена, тако нам и манастир, који је побожност једнога кнеза подигла на уласку у кланце, даје мјеру нашег историјског постојања.

Његови високи сводови нас позивају на скрушеност, док нас лик замишљеног Пророка Илије иза олтара, заокупља највишом тајном.

Морача је једно од особитих мјеста на нашем континенту.

Треба спријечити да ту катедралу вјечности, како за Морачу рече Франц Вебер, прогутају воде потопа који се над њом наднио. Треба спасити тројно величанство Мораче које чине ријека, кањон и манастир.

Разум може да заустави потоп.

Комнен Бећировић