Др Владимир Јовићевић
Само уз помоћ Бога
2000 година Хришћанства и 170 година од упокојења Светог Петра
Извор: "Дан", Подгорица, 20. мај 2000. [бр. 478; стр. 12]
Црна Гора је послије 1743. године разапета између крвне освете,
домаћег зла и тежње Црногорске митрополије и цијела народа да се створи
држава - велика тековина и заједнички дом. Народ је бранич цркве и државе
Петру I Петровићу завјетни пут је предодредио да понесе Крст жртве и страданија.
Пред опасношћу од моћника и злодјелника Махмут-паше Бушатлије, митрополит
Петар I, за живота зван светим, сазива Збор главара Црне Горе 20. јуна
1796. године на Цетињу на којем су донијели Одлуку да се сви Црногорци
до једног боре "за православну вјеру и за свети закон и за нашу предрагу
слободу и вољност нашу и љубезно отечество, за своје цркве и манастире
и за жене и дјецу". Истиче се да су се тако увијек борили "од времена и
од разора нашега српскога царства и потом од доба последњега принципа и
господара нашега Ивана Црнојевића" (Душан Вуксан, Петар I Петровић Његош
и његово доба, Цетиње 1951, стр. 65-66). Наглашен је континуитет од 1389.
године до 1796. - Косово и Црна Гора. Изнад свих и прије свих вриједности
за које се жртвују Црногорци је Православље које се поима као слобода и
Божја синегрија-покретач. Опомињао је Свети Петар силника, али ништа није
помогло. Прво су га Црногорци потукли на Мартинићима, али то није вратило
одметника од новог сусрета на нож и хватања за грла. Пред саму битку
на Крусима 22. септембра 1796. Црногорци су се причестили крвљу и тијелом
Христовим. Махмут-паша је главом платио! Мартинићи и Круси су космичка
литургија, Мартинићи и Круси су прва освета Косова. Створена је црногорска
држава за вјекове вјекова. У овој години се слави и 170 година од упокојења
Светог Петра Цетињског, који је спојио неспојиво: помирио непомирљива црногорска
племена, судија је у времену бесуђа, државотворац без тамница, слуга је
народу коме је господар. Свети Петар Цетињски сабрао је у себи више личности:
прво свештеник, владар, судија, војсковођа, књижевник, пророк, новоапостол,
дипломата, полиглота, историчар итд. Сагоријевао је за Црну Гору као кандило
на олтару. Оплакао је сваку црногорску несрећу и као дијете радовао се
њеном узлету. Свети Петар, Божји угодник у сагласју је са Карађорђем, који
му 1806. године шаље писмо у којем истиче да су "Црногорци они Срби који
ће у општем ослобађању прву помоћ роду своме учинити. Да живимо заједно
сједињени као што сам Бог заповиједа" ("Побједа" од 3. 7. 1993.). Очи и
срце Србије окренуте су према истородној Црној Гори.
Митрополит Петар I и у писму аустријском цару, послије побједе на Крусима,
изражава захвалност њему и Аустрији, али Божји план ставља у средиште битке.
"Чудан је случај да смо ми с нашим малим снагама готово четири пута јачега
непријатеља савладали и у бјегство натјерали, то се само помоћу свемогућег
Бога могло догодити; овај случај треба да забиљежи историја и да га предајемо
с кољена на кољено" (Душан Вуксан, наведено дјело, стр. 70.). И поред намјере
да нам стране институције праве наставне планове из историје, учитељице
живота, и да из њих избацују ослободилачку борбу Црногораца овај догађај
ће се преносити док буде имена свете Црне Горе.
Црна Гора је света земља, јер су њеним стазама и богазама ходили владика
Данило, Сава, Василије, Свети Петар Цетињски, Његош, књаз Данило и краљ
Никола који су утврђивали вјеру и државу.
|
