Историје
Законици
Светородна лоза Петровић Његош
Књижевност
Просвјета
Факсимили старих књига
Бока Которска
Историјска читанка
Родољубље
Студије и чланци
Видео и аудио
Верзија сајта на енглеском језику
Чланци на француском
Ново на сајту
Препоручене везе
Ко препоручује или цитира Njegos.org
Српска ћирилица на Интернету
Српски форум Црне Горе
Хуманитарни кутак

ЈОВАН СТЕФАНОВ БАЛЕВИЋ

КРАТАК ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКИ ОПИС ЦРНЕ ГОРЕ

Предговор: Јован Стефанов Балевић из Братоножића, рођен је у Пелевом Бријегу између 1725-1728. године. Школовао се у Сремским Карловцима, а затим на Универзитету у Халеу гдје је 1752. одбранио философску дисертацију из области каноничког права и историје хришћанске религије. То је била прва философска дисертација у Срба, а главна тема била је посвећена историји крсташких ратова. По повратку у Сремске Карловце радио је као магистарски синдикус, да би доцније постао шеф градске полиције. Међутим, Балевић је недуго затим побјегао од аустријских власти и отпутовао у Русију, гдје се посветио војној служби, поставши прво капетан, а затим и руски мајор. Своје дјело "Кратак и објективан опис садашњег стања Црне Горе" написао је у Санкт-Петербургу 1757. године, које је, међутим, објављено тек 1884, на Цетињу. Балевићево дјело је превео са руског и проф. Растислав В. Петровић, те приредио као допуну својој књизи, "Владика Данило и владика Сава (1697-1781)", објављеној у Београду 1997. године. Ово електронско издање, превод је проф. Растислава В. Петровића.

КРАТАК И ОБЈЕКТИВАН ОПИС САДАШЊЕГ СТАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

1. Црна Гора је део Зетског војводства у доњој Албанији, близу Јадранског мора. Налази се међу великим планинама. Подељена је на неколико племена у којима има по тридесет и више села.

2. Црна Гора се граничи: са истока Подгоричким санџакатом, са запада венецијанском Далмацијом, са југа Скендеријом, а са севера Херцеговином.

3. Дужина Црне Горе је: од Которске венецијанске тврђаве до никшићке области, правом линијом, дванаест немачких миља, а широка је: од предела Будве и Боке которске до Подгоричког санџаката осам миља.

4. Становници Црне Горе су сви славено-српскога народа и православно-источног благочастљивог исповеданија. И колико су неумешни у разним вештинама, а то је због тога што немају школа, по природи су способни, нарочито са оружјем.

5. Многи Црногорци живе од оружја нападајући некад турске а некад венецијанске поданике. Бавећи се пљачком да би се прехранили, они то не сматрају за грех него је то за њих велика част. Због тога их погранични суседи мрзе и са њима су у непрестаној завади.

6. Турци су у више наврата хтели Црногорце да потчине својој власти, али то Бог није допустио, иако су они (Турци) велики део Црне Горе, Подгорице и никшићке области ставили под власт свога султана.

7. Број Црногорских војних лица, који по самим врховима Црне Горе живе у својој слободи, а Турци их називају непокорним, не прелази више од пет хиљада.

8. У Црној Гори нема никакве тврђаве, али је она ипак силна, јер је каменита и безводна, окружена многим непроходним планинама. Тако она постоји 387 (368) година од пропасти Српског царства. Турци је нису покорили.

9. Црна Гора је веома опустошена услед сталних турских напада и због тога није добро насељена. Земља је плодородна и могла би бити насељенија.

10. У Црној Гори нема никаквих занатлија ни школа осим у Цетињском манастиру, при архиепископској резиденцији, где читање и писање на славеносрпском језику уче свештеници и то о трошку архиепископа.

11. Црногорци себе сматрају слободним људима. Турци их називају бунтовницима и када неког Црногорца заробе одсеку му главу или га живог набијају на колац.

12. Црногорци - разне провинције и пограничне славеносрпске народе - к себи убрајају: Куче, Братоножиће, Доње и Горње Васојевиће, Пипере, Ровчане, Морачане, Бјелопавлиће, православце српскога народа а у ствари турске поданике. На исти начин они к себи убрајају и католике: Хоте, Клименте, Груде, Тузе, Шкривале, Хузе, Малтезе, Кастрате и остале, који по свом броју надмашују Црногорце.

13. Поменути народи већим делом се налазе у Епархији преосвећених митрополита Црногорских и потчињени су управи њихове Праославне источне цркве.

14. У Црној Гори нема никакве световне управе и поретка иако се садашњи архиепископ Василије стара да их уведе. Највећи њихов јунак, општепознат, први је и постаје предводник против непријатеља иако у Црној Гори има довољно старих славеносрпских племенитих породица, које заједно са осталим Црногорцима храбро врше војну службу.

15. У Црној Гори влада архиепископ који на Цетињу има своју резиденцију и који ужива велико поштовање.

16. У старим временима српских царева Црном Гором су владале зетске војводе од којих је Иван војвода Црнојевић овде поставио своју резиденцију и подигао диван манастир који је разорио турски везир Ћуприлић.

17. На истом месту су црногорски хришћани, подстакнути својим архиепископом подигли нови, свеславни и увек спомињани манастир, посвећен Пресветој Богородици. Цар Петар Први је одредио манастиру годишњу плату коју архиепископи и сада примају.

18. Црногорског митрополита посвећује српски патријарх пећки коме је и духовно подређен.
 

У Санкт-Петербургу,
29. јула 1757.

Овај Кратак историјско-географски опис написао је Јован Стефанов Балевић, Албано-Црногорац из Братоножића.